PODRŠKA ČLANICA EU KOJE PODRIVAJU EVROPSKE VREDNOSTI JE LOŠA PORUKA ZA PROCES PROŠIRENJA


07.07.2021
Proces proširenja Evropske unije zahteva novi pristup koji će povratiti političku volju i želju za društvenom tansformacijom, a podrška članica koje aktivno podrivaju temelje EU nije dobra poruka, ocenjeno je 7. jula u Zagrebu na predstavljanju analize Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Treba nam politička volja. Mi možemo da izmislimo jo 10 raznih metodologija, strategija, načina merenja napretka, ali ništa to ne znači ako ne postoji politička volja ne samo unutar EU nego i u zemljama Zapadnog Balkana", rekao je Florijan Biber, koordinator BiEPAG-a koji je uradio analizu "Povratak na pravi kolosek: Završetak procesa ujedinjenja EU".

Biber je rekao da dosadašnji pristupi procesu proširenja nisu dali rezultate i da je potreban novi pristup koji će procesu vratiti dinamiku i energiju.

Osvrnuvši se na viziju budućnosti Unije koju je nedavno u evropskoj štampi predstavio mađarski premijer Viktor Orban, koja sadrži tačku da Srbija treba da postane članica EU, Biber je rekao da je to bila "medveđa usluga" jer "ako imaš takve prijatelje ne treba ti neprijatelj".

"Svaka vlada u EU to čita s jasnom porukom da Orban želi prijatelje u EU i da se zalaže za proširenje ne zato što misli da je Srbija ispunila sve zahteve za vladavinu prava nego zato što želi da sruši vrednosti EU i vidi Sbiju kao mogućeg partnera", rekao je Biber.

Po njegovoj oceni, to je loša poruka jer "sa takvim prijateljima možete da budete sigurni da će se većina članica EU protiviti (proširenju) samo zbog toga što to vide kao pretnju".

Suosnivačica i članica Upravnog odbora Foruma za spoljnu politiku Senada Šelo Šabić izjavila je da ako Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, Aleksandar Vučić, Edi Rama kažu da se za njihov napredak na putu ka EU zalažu Andrej Plenković, Viktor Orban i Janez Janša onda se treba upaliti crvena lampica.

"Ja da sam Holanđanka ozbiljno bih se zapitala da li želim proširenje EU ako ga zagovaraju članice koje uživaju povlastice članstva i ruše EU iznutra i žele da više takvih njihovih uđu u EU koju sam ja stvarala", rekla je Šelo Šabić.

Ona je ocenila da se ne radi aktivno na uspostavljnju čvrstog partnerstva zemalja Zapadnog Balkana i EU, da nema iskrene posvećenosti procesu proširenja i da se svaka strana bavi sobom i svojim interesima.

"Kriterijumi i metodologija već postoje, ali suštinsko pitanje je da li EU zaista želi ovih šest zemalja uzeti u svoje članstvo u nekoj određenoj perspektivi. Oni sada nisu u stanju reći da ili ne, i ako je odgovor da pitanje je kada", rekla je Šelo Šabić.

Vodeći autor analize Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za demokratiju Societas Civilis iz Skoplja ocenio je da EU poslednjih nekoliko godina gubi svoj autoritet na Zapadnom Balkanu, što je posebno bilo pojačano distribucijom vakcina u regionu.

Nečev je rekao da se izgubila iskrena želja za transformacijom društava, što je suština evrointegracija, i da treba povratiti transformacionu moć tog procesa.

"Prvo treba da se usaglasimo oko realnosti. EU treba gledati na ove zemlje kao i na zemlje članice", rekao je Nečev, dodajući da zemlje Zapadnog Balkana treba staviti u sve postojeće instrumente EU gde je to moguće.

Tako će se videti gde zemlje regiona stvarno stoje u odnosu na članice EU, bez proizvoljnih ocena o njihovom napretku, rekao je Nečev i dodao da su potrebni konkretni planovi sa vremenskim rokovima za sprovođenje reformi.

studiji se napredak Zapadog Balkana na putu pristupanja EU opisuje se kao "jedan korak napred dva nazad" i dodaje da je nedostatak konkretnog napretka i jasnog prepoznavanja učinjenog napretka počeo da deluje ne samo na političke elite nego i na javnost.

Kako se ocenjuje, trenutni proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU ne daje rezultate koji će demokratizovati njihova društva i povećati socio-ekonomsku konvergenciju regiona i Unije.

Neophodni instrumeti za unapređenje pridruživanja tih zemalja sa ciljem članstva u EU već postoje, navode autori i dodaju da je potrebno njihovo češće uključivanje u procese koje EU koristi za ocenjivanje postojećih država članica, kao i pronalaženje načina da tokovi finansiranja odražavaju ideju o svih šest zemalja kao budućih država članica.

"Prvi korak u cilju ponovnog uspostavljanja transformativne moći i prirode procesa (pristupanja) je da svi akteri postignu konsenzus o realnostima s kojima se region suočava, kao i interakcija sa tim zemljama kao sa budućim članicama evropske porodice", naveli su autori studije.

Nakon toga, treba da uslede naredni koraci - izrada jasne mape puta "skrojene po meri" za svaku zemlju Zapadnog Balkana i integracija regiona u postojeće mehanizme EU poput pregleda stanja pravosuđa EU, novog izveštaja o vladavini prava i evropskog semestra.

Navodi se i da kapacitet apsorbcije EU treba da se poveća tako što će se diversifikovati portfelji koji se bave Zapadnim Balkanom na evropskom nivou a ne fokusiranjem samo na Generalni direktorat za proširenje (DG NEAR).

Ukazuje se da je potrebno znatno povećanje fondova namenjenih regionu u oblasti zaštite životne sredine, energetike, saobraćajne infrastrukture čime će i građani videti konkretne koristi od pristupanja EU.

Takođe je potrebno potpuno usklađivanje pravila i procedura u vezi s instrumentima za pretpristupnu pomoć sa modelom strukturnih fondova EU.

"Snažnija finansijska podrška mogla bi imati i dodatnu ulogu u smanjenju štetnih uticaja stranih aktera u regionu i stvoriti efikasniji manevarski prostor za uvođenje funkcionalnih politika uslovljavanja u zemljama koje pokazuju znake nazadovanja na polju vladavine prava i demokratskih principa", ocenjuje se.

Autori analize su Zoran Nečev, Srđan Majstorović, Jovana Marović, Donika Emini, Djerđi Vurmo i Nedim Hogić.

BiEPAG je inicijativa za saradnju Evropskog fonda za Balkan (EFB) i Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu (CSEES) sa ciljem promocije evrointegracije Zapadnog Balkana.

Izvor: EURACTIV.rs

 

 

 

07.07.2021 · EURACTIV.rs