GRUZIJA, UKRAJINA I MOLDAVIJA TRAŽE OD EU PERSPEKTIVU ČLANSTVA


20.07.2021
Gruzija, Ukrajina i Moldavija potpisale su na samitu u crnomorskom gradu Batumi deklaraciju u kojoj pozivaju EU da potvrdi perspektivu tih zemalja da jednom postanu punopravne članice Unije.

Deklaraciju su 19. jula potpisali predsednici tri zemlje - Salome Zurabišvili, Volodimir Zelenski i Maja Sandu, kao korak u daljem napretku tri zemlje iz Istočnog partnerstva (EaP).

Istočno partnerstvo, pokrenuto 2008, reguliše odnose EU i šest bivših sovjetskih republika, uključujući Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.

Ta "trojka" međutim ne želi da je koče ostale tri članice EaP - Jermenija, Azerbejdžan i Belorusija, za koje smatraju da imaju drugačije agende.

"Potvrđujemo svoju nepokolebljivu odanost nastavku procesa integracija u EU sveobuhvatnim reformama koje su usmerene na jačanje naših demokratskih institucija i postepeno približavanje našeg zakonodavstva u relevantnim oblastima ključnim elementima prava EU", navodi se u dokumentu usvojenom na sastanku u  gruzijskom gradu Batumi.

U dokumentu se dodaje da Gruzija, Moldavija i Ukrajina kao evropske države koje poštuju evropske vrednosti i odane su njihovom unapređenju, mogu podneti zahtev za pristupanje EU, saopštila je 20. jula ukrajinska ambasada u Beogradu.

Na samitu "trojke" je govorio i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji je rekao da sastanak predstavlja "važnu prekretnicu".

"Pozdravljamo inicijativu 'trojke' da ubrza koordinaciju sa udruženim partnerima i Briselom. To može da vodi deljenju najbolje prakse u reformama i implementaciji, kao i široj agendi za budućnost", rekao je Mišel.

Do sada je EU, piše EURACTIV, bila oprezna prema inicijativama koje ne dolaze iz Brisela. Međutim, EU više ne izbegava da koristi reč "trio", uprkos stalnim tenzijama u Gruziji i Ukrajini, gde je Mišel deluje kao posrednik.

Kada je reč o predstojećem samitu EaP u decembru u Briselu, Mišel je rekao da EU ostaje snažan i pouzdan partner regiona ali da se to odnosi na zemlje koje su opredeljene za napredak reformi, "ne da bi udovoljile Briselu, već u interesu svog naroda i društva".

Predsednik Evropskog saveta takođe je rekao da će Brisel nastaviti da podržava i pomaže EaP u izazovima, poput pandemije, ekonomskog rasta, klimatskih promena, digitalne tranzicije, promocije fer i inkluzivnog društva.

Izvor: Beta/EURACTIV.com

20.07.2021 · Beta/EURACTIV.com