RUMUNI NAJVIŠE ŽELE DA SE PRIDRUŽE EVROZONI


22.07.2021
Mala većina gradjana sedam članica Evropske unije koje ne koriste evro veruje da će prelazak na tu valutu imati pozitivan uticaj na njihovu zemlju, a najveću podršku ulasku u evrozonu izrazili su građani Rumunije, pokazuju rezultati istraživanja Eurobarometar.

Tri četvrtine Rumuna i više od polovine građana u Mađarskoj (69%), Hrvatskoj (61%), Poljskoj (56%) i Bugarskoj (54%) ima pozitivan stav prema uvođenju evra, dok je podrška najmanja u Češkoj (33%) i Švedskoj (43%).

Od ukupnog broja ispitanika u svih sedam država 57% je reklo da podržava prelazak na evro, dok je 40% protiv, saopštila Evropska komisija.

U svim zemljama osim Češke povećana je podrška evru u odnosu na 2020. godine. Najveći rast zabeležen je u Rumuniji (za 12%) i Švedskoj (za 8%).

Prelazak na evro imalo je pozitivne posledice u zemljama koje su već ušle u evrozonu, smatra 60% učesnika istraživanja u kojem je učestvovalo više od 7.000 građana Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije i Švedske. Manje je onih (52%) koji verujui da će to imati pozitivan uticaj na njihovu državu.

Prema ispitivanju javnog mnjenja sprovedenom u maju, 63% Rumuna, 60% Mađara i 56% Hrvata veruje da bi prelazak na evro imao pozitivan uticaj na njihovu zemlju. Tako, medjutim, ne misli većina ispitanika u Poljskoj i Švedskoj.

Većina Rumuna (70%) i Hrvata (57%) takođe veruje u pozitivan efekat na ličnom nivou, dok tako misli 46% Bugara.

Ipak, procenat ispitanika koji ocenjuje da je njihova zemlja spremna za prelazak na evro i dalje je nizak u svim državama.

Najveći procenat onih koji smatraju da je njihova zemlja spremna za uvođenje evra je u Hrvatskoj (34%), a tako misli samo 18% Poljaka.

Hrvati najviše veruju da će se njihova zemlja pridružiti evrozoni u narednih pet godina. Tako misli 78% Hrvata i 64% Bugara, a samo 8% Švedjana.

Hrvatska kuna i bugarski lev su u julu 2020. godine uključeni u Mehanizam deviznih kurseva (ERM II) koji se smatra "čekaonicom" za zonu evra.

Članica EU koja želi u zonu evra mora da provede u ERM II bez većih potresa najmanje dve godine pre nego što se kvalifikuje za prelazak na evro.

Kao moguće negativne posledice uvođenja evra ispitanici vide poskupljenje, gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomijom ili delimičan gubitak idenititeta.

Većina ispitanika u svim zemljama osim Mađarske očekuje povećanje cena u svojim zemljama po prelasku na evro. Taj procenat je najveći u Češkoj (77%), Hrvatskoj (71%), Bugarskoj (69%) i Poljskoj (66%).

Velika većina ispitanika veruje da će uspeti da se prilagodi prelasku na novu valutu, ali neki ipak misle da će uvođenje evra značiti gubitak kontrole nad nacionalnom ekonomskom politikom. Najviše je onih koji tako misle u Švedskoj (67%), a najmanje u Mađarskoj (24%).

Većina ispitanika u Češkoj (71%), Švedskoj (62%) i Hrvatskoj (54%) misli da će prelazak na evro značiti da će njihova zemlja izgubiti deo svog identiteta. Ukupno gledano u svih sedam zemalja, tako misli manje od polovine ispitanika (43%).

Četvrtina ispitanika u svih sedam država želi da što pre predje na evro, a 36% je reklo da evro treba uvesti što kasnije ili nikad.

Izvor: Evropska unija

 

rbija i Belorusija se godinama zaklinju u bratske odnose, ali to nije sprečilo Beograd da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Minska, što je pokazalo koliko su sva ta zaklinjanja nerealna, piše osnivač beogradskog Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš

U autorskom tekstu za EURACTIV.com, Dragaš piše da se danas malo ko seća da je 12. aprila 1999. godine skupština tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila odluku o ulasku u zajednicu Rusije i Belorusije.

Ta odluka nikada nije zaživela, a ni Moskva ni Minsk nisu zagrizli "mamac" Slobodana Miloševića i njegov pokušaj da još nekog veže za svoju "gubitničku stranu" usred NATO bombardovanja.

"Od 1999. Srbija i Belorusija su prevalile dug put. Odnosi dve zemlje redovno su praćeni izjavama o bratskim odnosima, bliskosti u svim oblastima i stalnim pozivima na jačanje ekonomske saradnje. Ali da li realnost podržava te istrošene, protokolarne klišee?", piše Dragaš.

Autor podseća da je Belorusija sada među malim brojem zemalja u svetu i jedina u Evropi protiv koje Srbija aktivno primenjuje neku vrstu međunarodnih sankcija, a u slučaju Minska reč je od 21. juna o sankcijama EU koje se odnose na vazdušni saobraćaj.

Srbija je, međutim, ćutala o tim sankcijama i o otkazivanju vojne vežbe sa Belorusijom, a građani su informaciju da se pridružila kaznenim merama EU dobili iz Brisela, a ne iz Beograda, piše Dragaš.

"Kada bi se bilo gde u Beogradu radila analiza odnosa sa Belorusijom, pokazalo bi se da su koristi distanciranja od Minska neuporedivo veće od one druge opcije. Tretman Belorusije kao prijatelja, partnera čak i 'brata' nikada nije imao ekonomsko pokriće", ocenjuje se u analizi.

Dragaš piše da ukupna godišnja trgovinska razmena Srbije i Belorusije odgovara vrednosti mesečnog izvoza Srbije u BiH pre pandemije, a da se ni beloruska donacija četiri aviona MiG-29 svakako nije dogodila bez učešća Rusije.

Istovremeno, ustrajavanje na narativu o bliskosti u vreme kada režim Aleksandra Lukašenka pojačava unutrašnju represiju postalo je za Srbiju veoma neprikladno.

Pridruživanje osudi izborne krađe i represije bio je neizbežan korak za zemlju koja je kandidat za članstvo u EU, a sankcije na vazdušni saobraćaj bilo je još i lakše uvesti jer je u pitanju vazdušna piraterija pod okriljem države, što je u Evropi nezamislivo, smatra Dragaš.

Za Srbiju je to, prema njegovoj oceni, bila idealna situacija a odluka u skladu sa osnovnim spoljnopolitičkim interesima - da popravi bilans kada je reč o usklađenosti sa spoljnom politikom EU, a istovremeno da ne pokvari dobre odnose sa Moskvom.    

"Dodatni korak bio bi kada bi Beograd direktno informisao svoju javnost da učestvuje u evropskoj politici prema Belorusiji, umesto što čeka da vesti o tome stignu iz Brisela", zaključuje u autorskom tekstu Orhan Dragaš.

Izvor: EURACTIV.com

22.07.2021 · EURACTIV.com