POLITIČKI LIDERI RS ODBACILI INCKOV ZAKON, NAJAVILI BOJKOT INSTITUCIJA BIH


27.07.2021
Predsednici parlamentarnih stranaka iz Republike Srpske odlučili su da zbog odluke Visokog predstavnika Valentina Incka da nametne zakon o zabrani negiranja genocida, neće učestvovati u radu zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine.

Posle sastanka lidera stranaka, saopšteno je da se srpski predstavnici neće povući iz institucija BiH, već da od 27. jula u njima "neće delovati, jer smatraju da za to nemaju uslove".

Na sastanku u Banjaluci doneto je pet zaključaka, među kojima da politički predstavnici RS odbacuju nametnute odluke visokog predstavnika i da nametnuti zakon smatraju "neprihvatljivim i ništavim".

Konstatovali su da ne postoje uslovi za rad srpskih predstavnika u državnim institucijama - Predsedništvu BiH, Parlamentarnoj skupštini i Savetu ministara BiH.

Odbacili su "svako nametanje" na nivou BiH, ocenivši da ne postoji legalni Visoki predstavnik, jer "nije izabran u skladu s procedurama", zbog čega obacuju saradnju s njim.

Najavljeno je da će putem poslaničkih klubova u parlamentarnu proceduru biti upućena dva krivične zakona u vezi sa tematikom ratnih zločina.

Na sastanku 26. jula su bili predsednik Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović koji je i lider Demosa, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, lider SNSD Milorad Dodik koji je i srpski član Predsedništva BiH, predsednik SDS Mirko Šarović, PDP Branislav Borenović, SP Petar Djokić, Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić, DNS Nenad Nešić, SPS Goran Selak, NPS Darko Banjac i NDP Dragan Čavić.

Milorad Dodik izjavio je da će se tražiti rešenja za krizu koju je, kako je rekao, prouzrokovao Incko o čemu će parlament RS razgovarati 30. jula na posebnoj sednici koja će biti zatvorena za javnost. Prema njegovim rečima, radi se o zakonskim rešenjima koja će biti odgovor na nametnuta rešenja Visokog predstavnika.

Dodik je još kazao da novi Visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji će od 1. avgusta naslediti Incka na tom položaju, nema legitimitet i da neće biti prihvaćena nijedna njegova odluka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 27. jula da ne želi da ulazi u mere i kontramere u BiH posle odluke visokog predstavnika Valentina Incka jer se radi o drugoj zemlji, ali je dodao da Srbija ne može da ostavi Republiku Srpsku bez ekonomske i druge podrške.

Vučić je rekao da "nametanje i oktroisanje odluka spolja nikad nije moglo doneti dobre rezultate".

"S pažnjom pratimo dešavanja u Sarajevu i Banjaluci, i plašim se da je atmosfera u BiH najuzavrelija još od okončanja rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma", rekao je Vučić novinarima u beogradskoj Palati Srbije.

Vučič je najavio je da će 4. avgusta u Busijama kod Batajnice biti obeležena 26. godišnjica progona Srba u hrvatskoj operaciji "Oluja" koju je nazvao najvećim etničkim čišćenjem u Evropi posle Drugog svetskog rata i da će tog dana razgovarati sa rukovodstvom RS.

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nametnuo je 23. jula zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, a oni koji to čine mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora. Inckova odluka je objavljena na službenoj veb stranici OHR-a i u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.

Dopune Zakona o Krivičnom zakonu BiH, kojima se zabranjuje negiranje i kažnjavanje genocida, stupile su na snagu odmah na privremenoj osnovi, sve dok ga parlament BiH ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i dodatnih uslova.

Prema izmenama Krivičnog zakona, koje je nametnuo Incko, predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.

Od tri meseca do tri godine zatvora, prema odredbama zakona, biće kažnjeni svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.

U odluci visokog predstavnika predviđena je zatvorska kazna od tri godine i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno presuđene za ratne zločine.

U saopštenju OHR-a se navodi da je Incko doneo odluku koristeći se ovlaštenjima iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojima je visoki predstavnik "konačni autoritet u BiH" u pogledu Sporazuma o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora i posebno s obzirom na odredbu prema kojoj "pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u pronalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi sa civilnim sprovođenjem Dejtonskog sporazuma".

Incko je odluku doneo pozivajući se na "bonska ovlašćenja", koja je  visokom predstavniku dodelio Savet za primenu mira u BiH u decembru 1997. godine.

Milorad Dodik izjavio je nakon objavljivanja Inckove odluke da on prema "bonskim ovlaštenjima" nije imao pravo da nametne takav zakon i da je Republika Srpska "prisiljena da krene u proces disolucije".

Kazao je da će pozvati srpske sudije i tužioce da napuste pravosudne institucije na državnom nivou BIH, i da u RS treba zabraniti rad pravosudnih državnih institucija - Suda i Tužilaštva, i Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA), a da njegova stranka SNSD koja je deo vladajuće strukture na državnom nivou, više neće učestvovati u donošenju odluka.

Dodik je rekao da Inckova odluka nema podršku većine u Savetu za primenu mira (PIK), koji je zadužen da nadzire sprovonje Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Evropska komisija je 23. jula pozvala lidere Bosne i Hercegovine da se uzdrže od zapaljive retorike i preduzimanja bilo kakvih koraka koji bi mogli da podriju evropsku perspektivu zemlje.

"Bićemo vrlo jasni: revizionizam i negiranje genocida protivreče temeljnim evropskim vrednostima", kazala je portparolka šefa evropske diplomatije Žozepa Borela povodom Inckove odluke.

Ambasada Nemačke u BiH podsetila je na raniju izjavu šefa nemačke diplomatije Hajka Masa da "u zemlji koja želi da postane članica EU, jednostavno ne može biti mesta za nacionalističku agitaciju, poricanje ratnih zločina ili veličanje ratnih zločinaca".

Izvor: Beta

 

 

27.07.2021 · BETA