HLADIM KUĆU, AL’ GREJEM PLANETU


22.08.2021
Foto-ilustracija: Pixabaylima uređaji odavno su prestali da budu komoditet, već sastavni deo lenjeg survival kit-a, pa je svao spominjanje u negativnom kontekstu ravno blasfemiji.

Ali, dok mi blaženo-hladni vazduh pomaže da ostanem pri sebi dok ovo pišem jer napolju ključa i živa na termometru, ne mogu da se ne zapitam koliko košta moje hlađenje? I tu ne mislim samo na basnoslovne račune za struju koji nam svakog 28. u mesecu zadaju glavobolje – cena po životnu sredinu takođe treba da nas brine.

Za sve je kriv freon!

Neki možda znaju, mada većina ne, da freon i nije baš prijatelj okoline. Zato nam Erik Din Vilson u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Posle hlađenja: o freonu, globalnom zagrevanju i prevelikoj ceni komfora“ otvara oči o tome koliko je ovaj gas zaista opasan.

Iako freon, kakav se danas koristi, ne pravi rupe na ozonskom omotaču kao njegov pretkodnik čija je upotreba zabranjena 80ih godina prošlog veka, on je i dalje gas sa efektom staklene baštene – i to 12.000 puta snažnijim efektom od ugljen-dioksida, objašnjava Vilson na moje, a verujem i vaše, zaprepašćenje.

Svi ovi gasovi, kaže dalje, upijaju i zadržavaju infracrveno zračenje, a sprečavaju da toplota napusti zemljinu atmosferu. Sreća naša pa freona za sada ima relativno malo u poređenju sa ostalim gasovima staklene bašte, ali ne smem ni da pomišljam šta bi se desilo sa temperaturom na našoj planeti ukoliko bi veće količine ovog gasa (što nije nemoguće) dospele u okolinu.

Jer upravo to se i dešava – nehajno bacanje dotrajalih klima uređaja na deponije omogućava freonu da lako nađe svoj put do atmosfere, uprkos činjenici da se oni svrstavaju u opasan električni otpad koji zahteva poseban način odlaganja. Uostalom, freon iz klime nakon izvesnog vremena počne da curi, pa eto još jednog načina da male (mada kada uzmemo u obzir brojnost klima uređaja, velike) količine ovog gasa dospeju u okolinu.

I tako je savremeno društvo upalo u vrzino kolo – naši domovi sve hladniji, a planeta sve toplija!

Džabe sve, kad se bez nje ne može. Ili možda može?

Da ne preterujemo – ukoliko ste zdravi i mladi (ili se tako osećate), život bez klime je moguć. Istina da bi na +40 bio pravo mučenje, ali uz malo truda temperatura se ipak može spustiti za par stepeni.

Oni koji imaju dvorište treba da sade, sade i sade! Vegetacija je odličan prirodni rashlađivač koji će leti učiniti vaš boravak prijatnim i napolju i u kući. Oni koji žive u stanu možda će ipak morati da pritisnu dugme i podese klimu na dva’es dvojku, mada i oni treba da sade, sade i sade – što na terasi, što na javnim površinama.

Asfalt i beton su glavni krivci koji gradove čine nepodnošljivo vrućim, a više drveća i zelenila znači i par stepeni niže.

Milena Maglovski / Energetski portal srbije

 

 

22.08.2021 · ENERGETSKI_PORTAL_SRBIJE