NIČU OGRADE NA GRANICI SA BELORUSIJOM


24.08.2021
Litvanija će do septembra 2022. završiti 508 kilometara dugu ogradu na granici sa Belorusijom da zaustavi migrante za koje kaže da u organizaciji beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka prelaze granicu u ogromnom broju. Iz istog razloga, ogradu diže i Poljska.

Litvanija, Letonija i Poljska izveštavaju o velikom rastu broja migranata koji ulaze na njihove teritorije iz Belorusije i optužuju Lukašenka da ih koristi da izvrši pritisak na EU da ukine sankcije njegovoj zemlji.

"Fizička barijera je za nas od vitalnog značaja da odbijemo taj hibridni napad beloruskog režima protiv Litvanije i EU", rekla je 23. avgusta premijerka Ingrida Simonite, prenosi Rojters.

Državna kompanija EPSO-G, koja upravlja litvanskom elektro- i gasnom mrežom, nadgleda izgradnju ograde na granici visine tri metra sa žilet žicom na vrhu.

Ograda će koštati najmanje 152 miliona evra, rekli su u vladi.

Članice EU pre nedelju dana su optužile Belorusiju da "gura" tražioce azila preko granice. One su se složile, s obzirom na bojazni od rasta priliva avganistanskih migranata, da moraju da pojačaju spoljne granice EU u budućnosti.

Prema podacima litvanske vlade, granicu te male baltičke republike sa 2,8 miliona stanovnika, do sada u 2021. ilegalno je prešao 4.141 migrant prema 74 u celoj 2020.

Od 10. avgusta, kada je Litvanija pribegla "guranju nazad" migranata koji dolaze iz Belorusije, granicu je prešao samo 21. Prema ministarstvu unutrašnjih poslova, za gotovo 2.000 ljudi je odbijen ulazak.

EU optužuje Belorusiju da Iračane koji avio-prevozom dođu u Minsk odvozi na sever prema granici.

Lukašenko je rekao da više neće zadržavati migrante zbog sankcija uvedenih nakon spornih predsedničkih izbora u toj zemlji 2020. i suzbijanja protesta koji su usledili, preneo je EURACTIV.

Poljska diže ogradu od 2,5 metra

Poljska će na granici sa Belorusijom podići čvrstu ogradu visoku 2,5 metra i povećaće broj vojnika koji pomažu poljskoj Graničnoj straži da spreči ulazak izbeglica koji ubrzanim tempom stižu preko Belorusije, najavio je na Tviteru poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak.

Šef kancelarije poljskog premijera Mihal Dvorčik potvrdio je 23. avgusta na konferenciji za novinare da će Poljska i baltičke zemlje braniti svoje granice koje su istovremeno spoljašnje granice EU a na pitanje o ogradi  upozorio da su Poljska i baltičke zemlje suočene sa hibridnim ratom.

Blaščak je ranije saopštio da Graničnoj straži u patrolama i obezbeđenju granice sa Belorusijom pomaže 900 vojnika a da se duž granice već diže niska ograda od bodljikave žice.

Tokom 2020. na tom delu poljske granice sa Belorusijom zadržane su zbog nelegalnog prelaska granice 122 osobe, dok je ove godine Granična straža zadržala već 780 stranaca.

Portparol Fronteksa Pjotr Švitalski kazao je poljskom listu Fakt da će Fronteks, ako to Poljska zatraži, pomoći sa obezbeđenjem granice, recimo kamerama sa termovizijom ili drugom opremom ali takođe i u ljudstvu. Litvanija je već dobila podršku.

Predsednik Belorusije optužio je 23. avgusta Poljsku da silom i pod pretnjom oružjem ubacuje izbeglice koje žele dalje u Nemačku iz Poljske u Belorusiju.

Skandal u poljskoj javnosti izaziva međutim sudbina grupe prvo od oko 50 a sada 24 izbeglice iz Avganistana koji su se obreli kao taoci spora Poljske i Belorusije na granici dve zemlje gde logoruju već 14 dana, između kordona poljske Granične straže i vojske koji im ne daju u Poljsku, niti dopuštaju humanitarnim organizacijama da im doture hranu i kordona beloruskih graničara i vojnika koji im ne dopuštaju da se vrate u Belorusiju.

Ispred Glavne komande Granične straže Poljske u Varšavi grupa aktivista raznih udruženja građana i nevladinih organizacija postavila je komad ograde od bodljikave žice i protestovali su protiv nehumanog ponašanja prema tim izbeglicama na granici kraj poljskog mesta Usnaž Gurni, kojima poljska Granična straža ne dopušta da zatraže azil u Poljskoj.

"Jaroslav Kačinjski pobedio je u licitaciji sa Aleksandrom Lukašenkom ko je okrutniji. Preterana revnost i sadizam poljske Granične straže bude u nama strašne asocijacije. Ne slažemo se sa zloupotrebom avganistanskih izbeglica za političke igre", kazao je jedan od demonstranata Bartoš Kramek iz fondacije Otvoreni dijalog, javlja poljski list Gazeta viborča.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

 

24.08.2021 · Beta/EURACTIV.rs