UČESNICI SAMITA U KIJEVU POTVRDILI DA NEĆE PRIZNATI ANEKSIJU KRIMA


24.08.2021
Ukrajina i pedesetak njenih saveznika usvojili su u Kijevu na prvom samitu inicijative Krimska platforma deklaraciju u kojoj su najoštrije osudili su rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim i potvrdili da neće promeniti stav da je reč o najgrubljem kršenju međunarodnog prava.

Samit je organizovala Ukrajina da bi pojačala pritisak na Rusiju zbog njene aneksije Krima 2014. godine koju je većina zemalja u svetu osudila kao ilegalnu.

Na otvaranju foruma 23. avgusta ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će uraditi sve što je u njegovoj moći "da vrati Krim, tako da Krim, zajedno sa Ukrajinom postane deo Evrope."

"Sinergija naših napora treba da primora Rusiju da sedne za pregovarački sto i razgovara o vraćanju našeg poluostrva", rekao je Zelenski.

"Ukrajina sama nikad ne može da vrati Krim, potrebna nam je efikasna međunarodna podrška", rekao je Zelenski i pozvao međunarodnu zajednicu da pojača postojeće sankcije protiv Moskve.

Na samit su na poziv Ukrajine došli predstavnici 45 država, među kojima i oko 15 evropskih predsednika ili premijera, između ostalog iz Poljske, Moldavije, Švedske, ali su neke od najuticajnijih zemalja, kao što su Nemačka, Francuska, SAD i Turska, poslale ministre ili predsednike Parlamenta.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da Ukrajina nikad neće biti sama", dodajući: "A Krim, to je Ukrajina".

Mišel je potvrdio nepromenjen stav Evropske unije da ne priznaje i neće priznati ilegalnu rusku aneksiju Krima i Sevastopolja. On je upozorio da takve "ilegalne akcije sa sobom nose, i nastaviće da nose visoku cenu".

"Restriktivne mere koje je EU uvela i redovno obnavljala od 2014. godine to jasno pokazuju. Te mere su praćene i sveobuhvatnim uputstvima koja ograničavaju aktivnosti EU na poluostrvu - a naš cilj je da osiguramo da takva ilegalna aneksija ni na koji način ne bude legitimisana", naglasio je Mišel.

On je dodao i da "ilegalna aneksija i situacija na Krimu i oko njega moraju da ostane visoko na dnevnom redu međunarodne zajednice".

Predsednik Evropskog saveta upozorio je i na stalnu militarizaciju Krima koja ozbiljno utiče na bezbednost crnomorskog regiona, na humanitarnu situaciju izazvanu pokušajem Rusije da silom integriše Krim i na kršenje prava i progon krimskih Tatara.

"Zato međunarodna Krimska platforma ima punu političku podršku EU. Ilegalna aneksija suprotna je međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima, čije je očuvanje za sve nas od vitalnog značaja", rekao je Mišel.

Švedski premijer Stefan Leven je ocenio da je aneksija Krima "arogantno kršenje bezbednosnog poretka u Evropi", a šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu naglasio je da se kod pitanja Krima ne radi "samo o teritoriji, već i o ljudima".

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić pozvala je, između ostalog, na oslobađanje političkih zatvorenika i prestanak kršenja ljudskih prava.

Predstavnik Nemačke, ministar privrede Peter Altmajer rekao je da će EU "nastaviti da produžava sankcije Rusiji sve dok postoje razlozi za njih".

U deklaraciji usvojenoj na samitu, države potpisnice su potvrdile da je "pokušaj Rusije da anektira Кrim neuspešan" i da "politika nepriznavanja aneksije Кrima dostiže viši nivo i zauvek je utvrđena u političko-pravnom dokumentu".

Potpisnici su potvrdili nameru "da nastave sa sankcijama Rusiji, kao i da uvedu nove dodatne sankcije Rusiji u slučaju dalje agresije sa njene strane".

Države učesnice Krimske platforme u dokumentu "osuđuju sve zločine države okupatora - Ruske Federacije - kršenja ljudskih prava, prisilnu militarizaciju Кrima, ometanje plovidbe Crnim i Azovskim morem, promenu demografske strukture stanovništva Autonomne Republike Кrim i druge".

Deklaracijom je predviđeno osnivanje mreže stalne brze komunikacije između predstavnika ministarstava spoljnih poslova svih država učesnica Кrimske platforme.

Krimska platforma treba da nastavi da deluje na nivou šefova država džava i vlada, ministara spoljnih poslova, međuparlamentarnih grupa i mreže stručnjaka.

Deklaracija je otvorena za pridruživanje drugih država i međunarodnih organizacija.

Rusija je pripojila Krim u martu 2014. godine u vreme prozapadnih protesta i promene vlasti u Ukrajini, što je Rusija nazvala državnim udarom.

Na istoku Ukrajine su u februaru iste godine izbili sukobi između ukrajinskih snaga i proruskih separatista, za koje se se veruje da ih  finansijski i vojno podržava Rusija, iako ona to odlučno negira. U tim sukobima do sada je poginulo najmanje 13.000 ljudi.

Kremlj je osudio samit Krimske platforme. "Smatramo taj događaj izuzetno neprijateljskim i antiruskim", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Izvor: EURACTIV.rs, agencije, Ambasada Ukrajine u Srbiji

 

24.08.2021 · EURACTIV.rs / agencije / Ambasada_Ukrajine_u_Srbiji