ŠVAJCARSKA NASTOJI DA UVERI ALBANSKU ZAJEDNICU U POTREBU VAKCINACIJE


26.08.2021
U švajcarskim bolnicama se od kovida-19 leči nesrazmerno veliki broj Albanaca koji su se zarazili  na Kosovu ili u Severnoj Makedoniji. To se može pripisati niskoj stopi imunizacije u tim zemljama, ali i neuspehu Švajcarske da dopre do brojne albanske zajednice i uveri je u potrebu vakcinacije. Švajcarska sada traži načine da to promeni, piše dnevnik Noje ciriher cajtung  (NZZ).

 

Naučni tim švajcarske vlade objavio je podatak da se na intenzivnim odeljenjima švajcarskih bolnica od teškog obilka kovida-19 sada leči oko 200 ljudi, od kojih se oko 40% zarazilo tokom odmora u zemljama jugoistočne Evrope, a od njih čak četiri petine na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

NZZ piše da to što je na Kosovu i u Severnoj Makedoniji  korona virus puno aktivniji nego u Švajcarskoj, ipak ne objašnjava fenomen učestale zaraze među Albancima u Švajcarskoj i da potraga za drugim uzrocima vrlo brzo dovodi do pitanja vakcinacije i opšteg zdravstvenog stanja albanske zajednice.  

Iako tačni podaci o vakcinaciji nisu poznati pošto se u prijavu za vakcinaciju ne upisuju podaci o migracionom poreklu, NZZ smatra da vrlo ubedljivo zvuči hipoteza vladinog tima da je stopa vakcinacije kod zajednica iz određenih delova Balkana ispod proseka.

“Jedan od presudnih faktora mogao bi da bude stepen obrazovanja”, kaže za list Ana Liti iz gradskog odeljenja za zdravlje Bazela. Ona ukazuje da je stepen obrazovanja u albanskoj zajednici niži od opšteg proseka, ali i da su građani migrantskog porekla generalno loše informisani gde mogu da se vakcinišu i ko to plaća.

“Pored skepticizma prema vakcinaciji koji je raširen u albanskoj zajednici, postoje, međutim, i vrlo praktični problem. Za osobe koje rade za najniže plate, vakcinacija predstavlja veću poteškoću nego za akademske građane koji komotno rade od svoje kuće. Neki poslodavci ne dozvoljavaju svojim radnicima da se vakcinišu tokom radnog vremena. A onaj ko radi za satnicu plaši se gubitka zarade zbog ‘običnog gripa’”, piše NZZ.

Kod Albanaca u Švajcarskoj, piše dnevnik, dodatni specifični faktor je i što su preko skajpa, votsapa ili vajbera u tesnom kontaktu sa rodbinom i prijateljima u domovini, i što se posebno prva generacija koja je došla u Švajcarsku pretežno informiše iz kosovskih medija.

“Osobe čiji maternji jezik nije nemački, veoma brzo prelaze na informacije iz zemlje porekla, koje se često ne podudaraju sa onima u Švajcarskoj”,  piše švajcarski dnevnik.     

“Uz to dolazi i da je kosovska populacija, kako na samom Kosovu tako i u Švajcarskoj veoma mlada. A ako u svom okruženju imate samo mali broj posebno ugroženih starijih ljudi, to smanjuje i motivaciju da se vakcinišete”, prenosi NZZ ocenu stručnjaka za migracije Hamita Zećirija.

I dok bi niža stopa vakcinacije i izražena druželjubivost ljudi sa Balkana mogli da objasne nadprosečni rizik od zaraze, NZZ smatra da to ne objašnjava i natprosečan broj teških oblika bolesti i smrtnih ishoda.

“Međutim, i tu bi mogao da igra ulogu stepen obrazovanja. Naučno je dokazano da  postoji jasna veza između nižeg obrazovanja i slabijeg zdravstvenog stanja – na primer zbog lošije ishrane i iscrpljujućih poslova. Neko ko je već zdavstveno načet, ima i kod korona virusa veće šanse da teško oboli”, piše ciriški dnevni list.

NZZ ipak konstatuje da se protiv zdravstvenih rizika kratkoročna ne može gotovo ništa učiniti i da je upravo zato bitna masovnija vakcinacija.

List navodi da su zato, na primer, u Bazelu organizovana informativna zdravstvena predavanja na albanskom jeziku, i da se dopisima školama jezika, mestima okupljanja stranih radnika i verskim zajednicama nastoji premostiti manjak informacija.

Grad Bazel, u kojem živi posebno brojna migrantska zajednica, planira i da kampanju vakcinacije podstakne mrežom osoba za vezu sa različitim zajednicama, koje treba da deluju kao svojevrsni “influenseri” u svom okruženju, kao i ciljanim audio porukama preko votsapa, koje zatim lančano treba da dopru do što više ljudi.

“Slični napori postoje u većini kantona. Šafhauzen uspostavlja kontakte sa klubovima stranaca, a Cirih sarađuje sa stranim ambasadama da bi tako uspostavio vezu sa inostranom populacijom”.

“I velika privredna udruženja su 25. avgusta obećala da će intenzivirati napore da što više preduzeća ponudi vakcinaciju, ili da barem dozvole vakcinaciju tokom radnog vremena”, piše NZZ.

Izvor: EURACTIV.rs

26.08.2021 · EURACTIV.rs