BARNIJE ŽELI DA BUDE KANDIDAT DESNICE NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA U FRANCUSKOJ


27.08.2021
Bivši glavni pregovarač EU za Bregzit Mišel Barnije objavio je da planira da se kandiduje na predsedničkim izborima 2022. u Francuskoj. On želi da bude kandidat desnice i protivkandidat predsedniku Emanuelu Makronu koji pripada  centru političkog spektra. Kao ključno političko obećanje, Barnije je naveo ograničenje imigracije.

Većina analitičara očekuje da izbori na proleće budu duel Makrona i liderke krajnje desnice Marin Le Pen, međutim, ta predviđanja bi mogla da se izjalove uz efikasnu kandidaturu ličnosti sa tradicionalne desnice.

"U ovim teškim vremenima odlučio sam i odlučan sam da stanem... i da budem predsednik pomirene Francuske", rekao je Barnije u večernjoj emisiji TF1 u intervjuu uživo 26. avgusta.

Inače, Barnije je u februaru osnovao političku frakciju Patriota i Evropljanin podstakavši tako glasove da će se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima.

Barnije, koji ulazi u sve veću "gužvu" na desnici, kaže da mu prednost u trci daje veliko iskustvo u politici, uključujući "izvanredne" pregovore o sporazumu o izlasku Britanije iz EU.

Istakao je i da je tokom višegodišnjeg procesa (oko Bregzita) radio sa "šefovima država i vlada na očuvanju jedinstva evropskih zemalja".

Na pitanje zašto namerava da bude protivkandidat Makronu, sa kojim je blisko sarađivao oko Bregzita, Barnije je rekao da želi da "promeni zemlju".

Nastojeći da mu ton bude "više desno" nego predsednikov, on je govorio o "obnovi autoriteta države", kao i "ograničavanju i kontroli imigracije" potvrđujući predlog moratorijuma na dolaske.

Takođe je u intervjuu za Figaro koji je objavljen 26. avgusta u onlajn izdanju rekao da, iako Francuska treba da ponudi azil Avganistancima koji su pomagali francuskim snagana, "ne može svakom da poželi dobrodošlicu".

Rekao je i da je moratorijum na dolaske potreban kako bi se "preispitale sve procedure" i došlo do sporazuma sa zemljama porekla "da bi one doprinele kontroli priliva migranata u zamenu za francusku razvojnu pomoć".

Gužva

Pre nego što je postao vodeći pregovarač EU za Bregzit 2016, Barnije je bio evropski komesar za unutrašnje tržište od 2010. do 2014.

Barnije (70) je takođe veteran francuske politike i bio je na više vodećih pozicija, uključujući ministar spoljnih poslova devedesetih.

On je član desne stranke Republikanci i najistaknutiji među četiri kandidata koja su najavila mogućnost kandidature. Republikanci bi mogli kasnije tokom godine da organizuju unutarpartijske izbore za kandidata stranke na predsedničkim izborima.

Barnije je veoma cenjen od strane kolega birokrata kao efikasan "radnik iz pozadine" ali bi mu izazov na predsedničkim izborima bio da pokaže da ima političku harizmu da inspiriše Francuze.

Makron još nije zvanično proglasio svoju kandidaturu za drugi mandat ali bi, kako se navodi, bilo čudno da to ne uradi, uprkos povremenim izjavama da ništa ne treba uzimati "zdravo za gotovo".

Bivši ministar Gzavije Bertran (Xavier Bertrand), "teškaš" koji sada upravlja jednim regionom na severoistoku zemlje, već je potvrdio da će se kandidovati na predsedničkim izborima ali ne ispred Republikanaca.

Mogući kandidat sa levice, socijalistkinja, gradonačelnica Pariza An Idalgo (Anne Hidalgo), tek treba da objavi svoje namere ali je nagovestila da je spremna za kandidaturu za prvu predsednicu Francuske.

I dalje se nagađa oko bivšeg premijera Eduara Filipa kojeg je Makron 2020. "izbacio" jer je navodno postao previše popularan i koji o svojim namerama za predsedničke izbore za sada govori "u šiframa".

Izvor: EURACTIV.com with AFP

 

27.08.2021 · EURACTIV.com_with_AFP