ASELBORN SE NADA OTPORU TVRDOM STAVU SLOVENIJE I AUSTRIJE O PRIJEMU IZBEGLICA U EU


31.08.2021
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn pozvao je uoči vanrednog sastanka ministara unutrašnjih poslova EU o situaciji u Avganistanu, na otpor predsedavajućoj EU Sloveniji i Austriji koje se oštro protive dolasku avganistanskih izbeglica na teritoriju Unije.

"Nadam se da će biti otpora protiv gospodina (kancelara Austrije Sebastijana) Kurca i gospodina (premijera Slovenija Janeza) Janše, koji su obojica u jasno i definitivno u dogovoru sa Viktorom Orbanom, Mateom Salvinijem i Marinom Le Pen", izjavio je Aselborn, koji je zadužen i za pitanja izbeglica i azila, za nemački dnevnik Velt.

 

Svi oni, rekao je Aselborn, " ovom dramatičnom trenutku odbijaju direktnu ljudsku solidarnost sa napaćenim narodom Avganistana".

 

"Oni time gube kvalitet da budu Evropljani", istakao je Aselborn, a prenosi portal Euraktiv Nemačka.

 

Austrija i Slovenija su ranije saopštile da neće primiti izbeglice iz Avganistana u  okviru programa preseljenja koji je pokrenuo Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR).

 

Slovenija je samo izrazila spremnost da primi manji broj izbeglih koji su u Avganistanu kao lokalni saradnici radili za NATO ili EU.

Aselborn je pozvao članice EU da obezbede ovoljno mesta za posebno ugrožene ljude koji beže iz Avganistana.

 

"Treba zajedno da dođemo do rešenja, koje će biti takvo da sve zemlje EU prime posebno ugrožene izbeglice iz Avganistana. To treba da bude polazište na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU", rekao je šef luksemburške diplomatije. uoči sastanka koji se održava 31. avgusta.

Prema Aselbornovoj oceni, Evropska unija bi trebalo da stavi na raspolaganje "40.000 do 50.000 mesta za avganistanske izbeglice".

 

"Na taj način bi devojke, žene, bivše zaposlenice na sudovima, aktivistkinje za ljudska prava ili druge osobe koje su neposredno ugrožene, u okviru preseljenja na legalan i bezbedan način u saradnji sa UNHCR doveli u EU", rekao je Aselborn.

 

Takav korak bi istovremeno ojačao kredibilitet Evropljana u njihovom zauzimanju za ljudska prava širom sveta, rekao je Aselborn, koji je ukazao da su samo Velika Britanija i Kanada pristale da prime po 20.000 ugroženih avganistanskih izbeglica.

Aselborn je rekao da će 2. septembra biti održan sastanak ministara spoljnih poslova EU, na kojem će, "pored aktuelnih pitanja o mogućem nastavku evakuacije, svakako biti analizirane i greške" i "šta je krenulo po zlu u takozvanoj izgradnji države (u Avganistanu) i zašto".

Austrija odbija da primi izbeglice i smatra da treba slediti drugačiju strategiju i u saradnji sa zemljama iz okruženja Avganistana preduprediti novi talas migracija ka Evropi i novu izbegličku krizu.

 

Austrijske vlasti su u tom cilju 30. avgusta, sa ministrima za migracije Grčke i Danske i državnim sekretarom ministarstva unutaršnjih poslova Nemačke,  organizovala bezbednosnu konferenciju sa predstavnicima Uzbekistana, Tadžikistana i Turkmenistana.

 

"Postoji zajednički evropski interes da se suzbije ilegalna migracija", rekao je posle konferencije minister unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer.

 

Nehamer je novinarima u Beču rekao da je "neophodno i važno" da EU svojim partnerima u centralnoj Aziji signalizira da postoji "iskrena spremnost da sa njima sarađuje" na stabilizaciji regiona.  

 

On je precizirao da je cilj konferencije da se stekne slika o situaciji u zemljama u susedstvu Avganistana, i da se pronađu načini da se tim zemljama pomogne u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, kako bi se sprečili "talasi migracije"  prema Evropi.

 

Nehamer je komesarku EU za  unutrašnje poslove Ilvu Johanson, koja je bila sprečena da prisustvuje sastanku, optužio da se ne koncentriše dovoljno na stabilizaciju regiona oko Avganistana.

 

"Ona se koncentriše na to da kritikuje kako zemlje na spoljnim granicama EU, poput Grčke,  štite granice, umesto da se koncentriše na stabilizaciju regiona i na pomoć na licu mesta", rekao je austrijski minister, koji je član konzervativne Austrijske narodne partije kancelara Sebastijana Kurca.    

 

Šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg, čije je ministarstvo sa ministarstvom unutrašnjih poslova organizovalo konferenciju, rekao je da kriza u Avganistanu ima potencijal "da ceo region uvuče u vrtlog" i da Evropa mora sve da učini kako bi sprečila da Avganistan postane "crna rupa međunarodne bezbednosti".

 

Austrija je jedna od malog broja zemalja koje se nisu pridružile apelu američkog predsednika Džozefa Bajdena kojim se od talibana traži da, i posle zatvaranja vazdušnog mosta u Kabulu, svima koji to žele omoguće da napuste Avganistan.

Izvor:"Nadam se da će biti otpora protiv gospodina (kancelara Austrije Sebastijana) Kurca i gospodina (premijera Slovenija Janeza) Janše, koji su obojica u jasno i definitivno u dogovoru sa Viktorom Orbanom, Mateom Salvinijem i Marinom Le Pen", izjavio je Aselborn, koji je zadužen i za pitanja izbeglica i azila, za nemački dnevnik Velt.


Svi oni, rekao je Aselborn, " ovom dramatičnom trenutku odbijaju direktnu ljudsku solidarnost sa napaćenim narodom Avganistana".

"Oni time gube kvalitet da budu Evropljani", istakao je Aselborn, a prenosi portal Euraktiv Nemačka.

Austrija i Slovenija su ranije saopštile da neće primiti izbeglice iz Avganistana u  okviru programa preseljenja koji je pokrenuo Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR).

Slovenija je samo izrazila spremnost da primi manji broj izbeglih koji su u Avganistanu kao lokalni saradnici radili za NATO ili EU.

Aselborn je pozvao članice EU da obezbede ovoljno mesta za posebno ugrožene ljude koji beže iz Avganistana.

"Treba zajedno da dođemo do rešenja, koje će biti takvo da sve zemlje EU prime posebno ugrožene izbeglice iz Avganistana. To treba da bude polazište na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU", rekao je šef luksemburške diplomatije. uoči sastanka koji se održava 31. avgusta.

Prema Aselbornovoj oceni, Evropska unija bi trebalo da stavi na raspolaganje "40.000 do 50.000 mesta za avganistanske izbeglice".

"Na taj način bi devojke, žene, bivše zaposlenice na sudovima, aktivistkinje za ljudska prava ili druge osobe koje su neposredno ugrožene, u okviru preseljenja na legalan i bezbedan način u saradnji sa UNHCR doveli u EU", rekao je Aselborn.

Takav korak bi istovremeno ojačao kredibilitet Evropljana u njihovom zauzimanju za ljudska prava širom sveta, rekao je Aselborn, koji je ukazao da su samo Velika Britanija i Kanada pristale da prime po 20.000 ugroženih avganistanskih izbeglica.

Aselborn je rekao da će 2. septembra biti održan sastanak ministara spoljnih poslova EU, na kojem će, "pored aktuelnih pitanja o mogućem nastavku evakuacije, svakako biti analizirane i greške" i "šta je krenulo po zlu u takozvanoj izgradnji države (u Avganistanu) i zašto".

Austrija odbija da primi izbeglice i smatra da treba slediti drugačiju strategiju i u saradnji sa zemljama iz okruženja Avganistana preduprediti novi talas migracija ka Evropi i novu izbegličku krizu.

Austrijske vlasti su u tom cilju 30. avgusta, sa ministrima za migracije Grčke i Danske i državnim sekretarom ministarstva unutaršnjih poslova Nemačke,  organizovala bezbednosnu konferenciju sa predstavnicima Uzbekistana, Tadžikistana i Turkmenistana.

"Postoji zajednički evropski interes da se suzbije ilegalna migracija", rekao je posle konferencije minister unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer.

Nehamer je novinarima u Beču rekao da je "neophodno i važno" da EU svojim partnerima u centralnoj Aziji signalizira da postoji "iskrena spremnost da sa njima sarađuje" na stabilizaciji regiona.  

On je precizirao da je cilj konferencije da se stekne slika o situaciji u zemljama u susedstvu Avganistana, i da se pronađu načini da se tim zemljama pomogne u suzbijanju organizovanog kriminala i terorizma, kako bi se sprečili "talasi migracije"  prema Evropi.

Nehamer je komesarku EU za  unutrašnje poslove Ilvu Johanson, koja je bila sprečena da prisustvuje sastanku, optužio da se ne koncentriše dovoljno na stabilizaciju regiona oko Avganistana.

"Ona se koncentriše na to da kritikuje kako zemlje na spoljnim granicama EU, poput Grčke,  štite granice, umesto da se koncentriše na stabilizaciju regiona i na pomoć na licu mesta", rekao je austrijski minister, koji je član konzervativne Austrijske narodne partije kancelara Sebastijana Kurca.    

Šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg, čije je ministarstvo sa ministarstvom unutrašnjih poslova organizovalo konferenciju, rekao je da kriza u Avganistanu ima potencijal "da ceo region uvuče u vrtlog" i da Evropa mora sve da učini kako bi sprečila da Avganistan postane "crna rupa međunarodne bezbednosti".

Austrija je jedna od malog broja zemalja koje se nisu pridružile apelu američkog predsednika Džozefa Bajdena kojim se od talibana traži da, i posle zatvaranja vazdušnog mosta u Kabulu, svima koji to žele omoguće da napuste Avganistan.

Izvor: EURACTIV.rs, AFP

 

 

31.08.2021 · EURACTIV.rs / AFP