SLOVENIJA ŽELI DA SAMITI EU-ZAPADNI BALKAN POSTANU REDOVNI


02.09.2021
Učesnici panela "Budućnost Evrope - proširenje" u okviru 16. Bledskog strateškog foruma ocenili su da je potrebno što pre preduzeti konkretne korake za integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. U cilju ubrzanja procesa proširenja EU slovenačko predsedavanje EU želi da samiti EU-Zapadni Balkan postanu redovni.

Predsednik Slovenije Borut Pahor je izjavio da odlaganje proširenja može da ima neželjene posledice po obe strane.

"Zapadni Balkan je deo Evrope i trebalo bi da učestvuje o razgovoru o njenoj budućnosti", rekao je Pahor 1. septembra na otvaranju panela "Budućnost Evrope" na 16. Bledskom strateškom forumu.

Pahor je dodao da obe strane imaju geopolitički interes, ali i da je odgovornost za proširenje takođe zajednička.

"Proširenje postaje pitanje vremena, usporavanje ima mnogo negativnih posledica za obe strane, usporavaju se reformski procesi, raste nacionalizam i smanjuje se međusobno poverenje", rekao je predsednik Slovenija.

Dodao je da se pojavljuju i opasne ideje o promeni granica, što se nikada, kako je naveo, ne završi u miru.

"Verujem da u svojoj strategiji proširivanja EU Zapadni Balkan treba da vidi kao celinu, a ne odvojeno kao sada", dodao je Pahor.

Istakao je da i region treba više da se potrudi da bude privlačan i podržao inicijativu Otvoreni Balkan, dodavši da veruje da to nije alternativa EU nego deo pristupnog puta.

Ministar spoljnih poslova Slovenije Anže Logar izjavio je da će slovenačko predsedavanje EU biti domaćin samita EU-Zapadni Balkan početkom oktobra i da želi da ti samiti postanu redovan godišnji događaj kao sredstvo za ubrzanje procesa proširenja EU.

Takvi redovni samiti bili bi "važan vid pritiska" na zemlje regiona da ostvare napredak u procesu pristupanja EU i istovremeno bi stavljali odgovornost na EU da učini značajne korake, rekao je Logar novinarima na Bledskom strateškom forumu 1. novembra.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je na panelu da EU ne sme sebi da dozvoli da izneveri Zapadni Balkan i da više nema vremena za čekanje.

"Proširenje je proces, ima faze i više je administrativni proces nego politički. Treba da pričamo o političkoj, ekonomskoj, društvenoj i bezbednosnoj integraciji. To su teme za Zapadni Balkan. Imamo svež primer - Avganistan. Avganistan je daleko, ali Zapadni Balkan je ovde. Naša je odgovornost prema Balkanu veća nego prema Avganistanu. Ne možemo sebi dozvoliti da izneverimo Zapadni Balkan", rekao je Varheji.

Dodao je da EU "mekom moći" treba da motiviše zemlje Zapadnog Balkana, ali da mora da postoji i motivacija unutar samih zemalja.

"Moramo da budemo odlučni da održimo tu motivaciju i da uverimo da je ponuda koju stavljamo na sto iskrena. Tako možemo da ubrzamo stvari. Avganistan nas je naučio lekciju i nemamo više vremena za trošenje", rekao je on.

I drugi učesnici panela su ocenili da je potrebno što pre preduzeti konkretne korake za integraciju Zapadnog Balkana u EU.

Premijer Slovenije Janez Janša je rekao da je proširenje pitanje budućnosti Evrope.

"Očevi, osnivači Evropske unije nisu govorili o zapadu i istoku već o Evropi - celoj i slobodnoj. Proširenje EU je alat da se ispuni taj cilj, a mi još nismo stigli do toga", rekao je Janša.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je rekao da je forum koji je posvećen evrointegracijama Zapadnog Balkana pokazatelj da su se "upalili alarmi u Evropi".

Specifičan interes svih zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice EU je relativizacija problematičnih pitanja u regionu i ukupnih odnosa, rekao je bošnjački člana Predsedništva BiH Šefik Džaferović .

"Relativizuje se i pitanje granica koje su naravno nepromenjive, sve države imaju svoj suverenitet i teritorijalni integritet, tu nema nikakve dileme", rekao je on.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je istakao da su kosovske institucije sada jake i da su prozapadno orijentisane te da im je cilj da što pre budu deo Evropske unije i NATO-a.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev je rekao da njegova država najduže čeka da otpočne pregovore sa Unijom, ocenivši da "nije lako biti kandidat 16 godina".

Premijer Albanije Edi Rama je rekao da Balkanci ne traže dozvolu da budu Evropljani, jer su već Evropljani i zahvalio domaćinima što su zemlje Zapadnog Balkana konačno pozvane da razgovaraju o budućnosti Evrope. On je na kraju izlaganja bugarskom predsedniku Rumenu Radevu koji je bio prisutan poručio "oslobodite nam put, pustite nas bar da počnemo da pregovaramo pa nas onda blokirajte".

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je istakao da će u narednoj deceniji za ujedinjavanje Evrope Evropskoj uniji najveći izazov biti migranti.

"To znači da bi Zapadni Balkan trebalo da se integriše u okvire EU što pre", rekao je on i dodao da je to od strateške važnosti za Uniju.

Rasprave o saradnji na Jadranu i turizmu

Bledski strateški forum se nastavlja 2. septembra raspravama o saradnji na Jadranskom moru, aktivnostima na Mediteranu i budućnosti evropskog turizma, a biće reči i o dekarbonizaciji saobraćaja, svemirskoj industriji i saradnji EU i Indije.

Kako prenosi slovenačka agencija STA, na panelu pod nazivom Novi vetar na Jadranu raspravljaće se o poboljšanoj saradnji na severnom Jadranu, posebno u okviru nedavno uspostavljene tripartitne saradnje Slovenije, Hrvatske i Italije, a u raspravi će učestvovati šefovi diplomatija tri zemlje, Anže Logar, Gordan Grlić-Radman i Luiđi di Majo.

Logar će zatim na poslepodnevnom panelu razgovarati o aktivnostima na Mediteranu s ministrima spoljnih poslova Španije, Malte, Grčke, Kipra i Portugala.

Završnog dana 16. BSF-a učesnicima će se obratiti i beloruska opozicionarka Svetlana Tihanovska, na panelu o istočnom partnerstvu EU.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

 

 

02.09.2021 · Beta / EURACTIV.com