OPŠTINA RAŽANJ – EKOLOŠKA OAZA 01.09. 2021


11.09.2021
Čiste ulice i uređene javne površine, ispražnjene kante za otpad, postavljeni kontejneri za reciklažu, posebni kontejneri za medicinski otpad… Klupe u parku mame posetioce da predahnu i uživaju u brižno oblikovanim zelenim površinama.

U okolnim selima ista slika – uredno i lepo okruženje. Ni traga od divljih deponija koje po Srbiji niču preko noći brže od bilo koje kulture, kakogod da je posejete. Sve podseća na neku ljupku varoš u Evropi, daleko od Srbije. Ipak, ovo mestašce nalazi se u Niškom regionu.

Reč je o opštini Ražanj čiji stanovnici svakodnevno rade na važnom zadatku. Oni su odlučni da unaprede svoju varošicu tako da ona postane zelena, ekološka opština. Domaćinski brinu o svim zelenim površinama, a naročito o parkovima i okolnim šumama. O idejama i planovima o tome kako da postanu najčistija, i po tome najprepoznatljivija, opština u Srbiji razgovarali smo sa Dobricom Stojkovićem, predsednikom opštine.

EP: Kako planirate da postanete prva ekološka opština u Srbiji?

Dobrica Stojković: Za početak, mi smo spontano preduzimali aktivnosti kako bi Ražanj i sva sela bili čisti i uredni. Najpre smo definisali metodologiju uređenja javnih površina postavljanjem potrebnog broja kontejnera, određivanjem ekoloških redara i uspostavljanjem rada komunalne policije u dve smene. Odrednicu ekološke opštine nismo sami sebi dodelili, već nas tako drugi vide kad nam dođu u posetu, verovatno uporedivši stanje kod nas sa stanjem u nekim drugim opštinama. Mi smo uradili sve ono što smo mogli sa sopstvenim kadrovima i raspoloživim finansijskim sredstvima. Uradili smo Strategiju upravljanja otpadom i u njoj smo precizno definisali nivo razvoja i zacrtali ciljeve za naredni period. Nedostaju nam sredstva za opremanje Reciklažnog centra, vozila za prikupljanje čvrstog otpada sa teritorije cele opštine i sređivanje deponije. Naš cilj je da intenzivnom reciklažom i proizvodnjom reciklata odložimo samo 15 odsto proizvedenog čvrstog otpada na deponiju. Kada je reč o prečišćavanju otpadnih voda, projekat je urađen i očekujemo da će biti realizovan u ovoj godini. Sredstva su obezbeđena i to kroz projekat koji finansira Ministarstvo zaštite životne sredine.

EP: Na koji način ste rešili problem divljih deponija?

Dobrica Stojković: Mi se zaista trudimo da sprečimo nastajanje divljih deponija, a ako se i pojave, uklanjamo ih u najkraćem mogućem roku. Za praćenje stanja na terenu zadužena je komunalna policija, a često nam pomažu i ekološke patrole koje organizuje udruženje „Zelena oaza”. Sva naseljena mesta imaju definisan prostor gde se privremeno odlaže otpad. Na ovaj način, otpad se skuplja na jednom mestu i ne dolazi do rasipanja po okruženju. Duž regionalnih i glavnih opštinskih puteva postavili smo korpe koje se u određenim vremenskim razmacima prazne. Zahvaljujući ovom sistemu retko ćete pronaći bilo kakav otpad pored naših puteva. Kako bismo na pravi način pristupili sanaciji čvrstog otpada, morali smo da utvrdimo brzinu nastajanja pojedinih vrsta otpada za sva naseljena mesta u opštini. Po određenoj metodologiji urađena su ispitivanja za letnji i zimski period i utvrđene su srednje vrednosti i to su nam bili polazni podaci za definisanje tehnologije reciklaže za određene vrste otpada.

EP: Usled epidemije koronavirusa ceo svet se suočio i sa problemom odlaganja iskorišćenih maski i rukavica. Vi taj problem uspešno rešavate.

 

Dobrica Stojković: Mi smo tretirali iskorišćene maske i rukavice kao opasan otpad i obezbedili smo posebne kontejnere za odlaganje. U saradnji sa Domom zdravlja koji je u obavezi da tretira opasan medicinski otpad, praznimo kontejnere. Nakon postavljanja kontejnera bilo je očigledno da je najveći broj iskorišćenih maski i rukavica završio u njima.

EP: Šta biste istakli kao ključnu aktivnost u uređenju i čišćenju ulica, parkova i drugih javnih površina?

Dobrica Stojković: Da biste obezbedili besprekorno čište javne površine, morate staviti u funkciju odgovornosti sve raspoložive organe u opštini, kao i da napravite poseban dogovor sa komunalnom organizacijom. Na sastanku sa komunalnom policijom, rukovodstvom komunalne organizacije i čelnim ljudima Centra za socijalni rad utvrđene su konkretne pojedinačne obaveze. Organizovan je rad komunalne policije u dve smene, dogovorena dinamika čišćenja javnih površina i pražnjenje kontejnera, a dogovoreno je da korisnici socijalne pomoći budu, uz odgovarajuće nadoknade, angažovani na poslovima čišćenja svih površina na prostoru cele opštine. Pojačali smo kontrole komunalne policije na teritoriji cele opštine i dali slobodu komunalnoj policiji da kažnjava tamo gde posle opomene nisu preduzete odgovarajuće mere. Zahvaljujući adekvatnom angažovanju svih raspoloživih resursa, ubrzo je došlo do značajne promene u izgledu opštine. Posebnu pažnju posvetili smo stanju javnih površina u centru opštine, uređene su ulice i parkovske površine, a odlučili smo da pokrivamo parkovske klupe u slučaju atmosferskih padavina. Zato su klupe u našem parku potpuno očuvane.

Intervju vodila: Milica Radičević /  energetski portal srbije

 

11.09.2021 · ENERGETSKI_PORTAL_SRBIJE