ASELBORN: TRENUTAK ZA ODLUČNE REFORME ZA VLADAVINU PRAVA, SLOBODU MEDIJA, NEZAVISNO SUDSTVO


15.09.2021
Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn

Srbija ni 2020. ni 2021. nije otvorila nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU. Severna Makedonija i Albanija još nemaju datum početka pregovora o pristupanju. Slovenija je, kao predsedavajuća, proširenje EU na Zapadni Balkan uvrstila u prioritete i u oktobru organizuje samit EU – Zapadni Balkan i predlaže da se takvi samiti redovno održavaju. Hoće li to doprineti da Zapadni Balkan i proširenje ostanu u fokusu EU i, s druge strane, hoće li podstaći region da uloži više napora u procesu evrointegracije? Da li u EU trenutno postoji iskreno interesovanje za buduće proširenje EU?

Luksemburg nedvosmisleno podržava proširenje Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, na osnovu ispunjenja Kopenhaških kriterijuma. Posvećeni smo pružanju podrške zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka potpunoj usklađenosti sa našim evropskim vrednostima i standardima.

Pored sprovođenja reformi u različitim kandidatima za članstvo u EU, moramo da pojačamo međusobni dijalog. Jedan od ciljeva Samita EU – Zapadni Balkan je upravo jačanje dijaloga i ohrabrivanje lidera zemalja Zapadnog Balkana da istraju u primeni svojih reformskih agendi.

U Solunu 2003. godine, lideri Evropske unije dali su obećanje kada su rekli da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Moramo da ispunimo to obećanje. Podsetio bih i da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije potpisan u Luksemburgu 2008. i da smo uložili mnogo truda u otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja tokom luksemburškog predsedavanja Savetom Evropske unije 2015. Nadamo se da će nova poglavlja biti otvorena do kraja ove godine.

Kandidati za članstvo u Evropskoj uniji mogu da poboljšaju ritam pristupnih pregovora kroz sopstvene reformske agende. Što se brže ove reforme sprovode, to se brže neka zemlja približava EU. Pravila kluba su jasna i univerzalno poznata; radi se o primeni pravnih tekovina EU. Naravno, nastavićemo da podstičemo zemlje kandidate da i dalje sprovode neophodne reforme, koje nisu uvek lake. Takođe ostajemo posvećeni pružanju finansijske podrške radi olakšavanja ovog procesa. Ipak, najviše napora treba da ulože kandidati za članstvo, kao što je bio slučaj u svim prethodnim rundama proširenja.

Šta vidite kao najveće kočnice za brži napredak Srbije ka EU? Da li je to normalizacija odnosa sa Kosovom ili loše ocene iz vladavine prava,  slobode medija, funkcionisanja institucija, borbe protiv korupcije?

Aktuelna vlada vredno radi na postizanju strateškog cilja učlanjenja u Evropsku uniju. U pitanju je dug i ponekad težak proces usklađivanja nacionalnih zakona sa pravnim tekovinama EU. Poseban značaj mora se dati osnovnim pravima: poštovanju ljudskih prava, slobodi izražavanja, demokratiji, jednakosti, pravnoj državi i nezavisnosti sudstva. Verujem da je pravi trenutak da se odlučno krene u sprovođenje reformi sa ciljem daljeg osnaživanja ovih osnovnih prava u Srbiji. To će približiti Srbiju ispunjenju Kopenhagenskih kriterijuma.

Normalizacija odnosa sa Kosovom je takođe ključan korak na evropskom putu Srbije i bilo kakav sporazum između dve strane mora doprineti regionalnoj stabilnosti. Od obe strane se traži mnogo političke hrabrosti kako bi postigle normalizaciju odnosa.

Lideri Severne Makedonije i Grčke su pokazali da uz pravu količinu političke hrabrosti nemoguće postaje moguće.

Luksemburg ne bi mogao da napreduje posle Drugog svetskog rata da nismo prihvatili put regionalne, a potom i evropske saradnje. Samo pet godina posle rata, Evropska zajednica za ugalj i čelik počela je da ekonomski i politički ujedinjuje šest država osnivača EU, sa ciljem osiguravanja trajnog mira širom Zapadne Evrope. U to vreme, to nije bio lak korak.

Nastavićemo da ohrabrujemo svih šest zemalja Zapadnog Balkana da gledaju napred i jačaju svoju regionalnu saradnju, kako bi postale snažne članice Evropske unije. U tom kontekstu, takođe verujem da je važno nastaviti sa radom na pomirenju; Zapadni Balkan ne može biti jak bez pomirenja.

Kakav je vaš stav prema ideji o formiranju "evropske vojske" koju podržavaju neke članice EU? Slovenija čak  predlaže da se evropska odbrambena unija proširi i na Zapadni Balkan?

Istina je da su neki izneli ideju o formiranju „evropske vojske“, ali za sada ne postoji nikakav konkretan plan. Ako "evropska vojska" znači potpuno integrisane panevropske snage, onda mislim da je to za sada prilično nerealno. Države članice već imaju mnogo posla u procesu ispunjenja ambicioznih, ali realnih obaveza preuzetih u okviru Stalne strukturirane saradnje u oblasti bezbednosne i odbrambene politike. To uključuje usklađivanje nacionalnih planova odbrane sa mogućnostima, potrebama i nedostacima EU kroz spajanje i deljenje naših resursa. Nedavni primer za to bio je evropski avio-transport koji je omogućio evakuaciju ljudi iz Avganistana.

Odnosi Srbije i Luksemburga, gde ima najviše prostora za unapređenje? Sastaćete se sa ministrom spoljnih poslova Srbije, g. Selakovićem. Šta će biti glavne teme vašeg sastanka?

Radujem se što ću dočekati ministra Selakovića u njegovoj prvoj poseti Luksemburgu. Razgovaraćemo, naravno, o daljem jačanju naših bilateralnih odnosa, ali i o dešavanjima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Naše zemlje su uspostavile diplomatske odnose 1927. i, iako su bilateralni odnosi znatno osnaženi u poslednjih nekoliko godina, još ima prostora za dodatno poboljšanje. Vidim i mnogo neiskorišćenog potencijala u nizu oblasti: u ekonomskoj i finansijskoj, ali i u kulturnoj. Luksemburg je značajan investitor u Srbiji i novouspostavljeni direktni letovi avio-kompanije Lukser trebalo bi da omoguće našim građanima da dalje jačaju svoje kontakte. Novi Sad i drugi po veličini grad u Luksemburgu, Eš sir Alzet, nosiće titulu Evropske prestonice kulture 2022. To će nam pružiti jedinstvenu priliku da dodatno razvijamo veze između naših dveju zemalja.

Luksemburg takođe nastavlja da pomaže Srbiji u njenim naporima da postane članica EU, tako što nudi seminare za srpske službenike na kojima bi se upoznali sa pravnim tekovinama EU i stekli stručno iskustvo na tom polju.

Poslednjih godina je ova saradnja dodatno osnažena. Luksemburg takođe aktivno podržava ekosistem startapova na Zapadnom Balkanu, kako bi oni ostvarili svoj puni potencijal kroz programe Evropske banke za obnovu i razvoj.

Dve vodeće nezavisne televizije u Srbiji, N1 i Nova S, godinama su izložene permanentnim pritiscima, napadima i etiketiranju od najviših funkcionera Srbije, uključujući predsednika Aleksandra Vučića. Te televizije, koje nosioci državnih funkcija često targetiraju kao antisrpske, antidržavne i opozicione, u vlasništvu su luksemburških kompanija Adria News Sarl i United Media Sarl. Kakav je vaš stav o stanju slobode medija u Srbiji, delite li mišljenje mnogih međunarodnih organizacija da je ona u velikoj meri ugrožena, odnosno da ne postoji? Da li ćete o tome razgovarati sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem na predstojećem susretu?

Luksemburg je poznat po svojoj dugoj tradiciji mesta na kojem se nalaze sedišta televizijskih kompanija. Televizijska kompanija čije sedište se nalazi u jednoj od država članica EU može slobodno da emituje svoj program i u svim drugim državama članicama. Kao i kod drugih pitanja, Vlada Srbije trenutno usklađuje nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU. Posebna pažnja zaista mora biti posvećena slobodi medija i zaštiti novinara. Mi ćemo, naravno, razgovarati o ovim pitanjima na otvoren i konstruktivan način.

Slobodna, kritički nastrojena i nezavisna štampa je nezamenljiva u liberalnoj demokratiji i svakom otvorenom društvu. Novinari i medijski radnici pozivaju političare, vlade i privatne kompanije na odgovornost i doprinose garantovanju našeg osnovnog prava na informisanje.

Luksemburški grad Eš sir Alzet 2022. godine sa Novim Sadom i litvanskim Kaunasom trebalo bi da ponese titulu Evropske prestonice kulture. Da li su planirani neki zajednički projekti sa Novim Sadom?

S obzirom na to da imamo značajnu srpsku zajednicu u Luksemburgu, koja se izuzetno razvila u prethodnim decenijama, veoma se radujemo saradnji između Eš sir Alzeta i Novog Sada kao Evropskih prestonica kulture 2022. To će dodatno unaprediti razmenu i dijalog, ne samo između naših umetnika već i između naših građana.

Prepoznat je niz veoma zanimljivih projekata u kojima će učestvovati i Novi Sad i Eš sir Alzet, kao što je džez razmena, evropski omladinski muzički festival ili noć kulture. Ti projekti nam pružaju mogućnost da izgradimo mostove između naših umetnika i naših građana. To je važno i to treba ohrabrivati!

Izvor: Beta

 

15.09.2021 · BETA